U kakvoj su vezi trudnoća i nivo hormona melatonina ?

U kakvoj su vezi trudnoća i nivo hormona melatonina ?

U kakvoj su vezi žensko reproduktivno zdravlje i nivo melatonina ?

Šta je melatonin?

 

Melatonin je hormon koji sintetiše pinealna žlezda (epifiza).

Pod uticajem sunčeve svetlosti aminokiselina L-triptofan u organizmu se pretvara u serotonin, koji se noću pretvara u melatonin. Posle njegove sinteze u epifizi melatonin ulazi u likvor i krv. Tako, za sve ove transformacije potrebno je barem pola sata dnevno provesti na ulici u toku dnevne svetlosti.

Količina proizvedenog hormona u epifizi zavisi od doba dana: noću se proizvodi oko 70% melatonina u organizmu. Treba reći da proizvodnja melatonina u organizmu zavisi još i od osvjetljenja: pri prekomernom (dnevnom) svetlu sinteza hormona se smanjuje, pri smanjenju svetlosti – povećava.

Kakva je veza trudnoće i nivoa melatonina ?

Melatonin, hormon epifize, ispoljava se isključivo u toku noći i važan je kada žene pokušavaju da zatrudne, jer štiti njihove jajnike od oksidativnog stresa. Melatonin poseduje jaka antioksidantna svojstva i štiti jajnike od
slobodnih radikala, posebno kada su žene u ovulaciji.

Ukoliko žene pokušavaju da zatrudne, neophodno je da spavaju najmanje osam sati tokom noći bez ikakvog osvetljenja, svetla televizora ili odsjaja nekog drugog uređaja. Ukoliko ne mogu da spavaju u potpunom mraku, savetuje se da odaberu crveno ili žuto svetlo, a nikako belo ili plavo, koje može da poremeti cirkadijalni ritam.

 

Svako paljenje svetla tokom noći remeti proces sinteze melatonina. Osam sati mraka je neophodno takođe i tokom trudnoće i ne bi trebalo uopšte posezati za osvetljenjem, pogotovo tokom poslednjeg trimestra trudnoće.

Paljenje svetla tokom noći smanjuje proizvodnju melatonina kod žena, što utiče da mozak fetusa ne može da dobije dovoljnu količinu ovog hormona, koji je neophodan da bi se regulisala funkcija biološkog sata nerođene bebe.

Istraživanja, koja su sprovedena na životinjama, pokazuju da poremećaj u osvetljenju maminog okruženja upućuje na probleme u ponašanju kod novorođenčadi.

Ovo je navelo istraživače da sumnjaju da identične oscilacije ciklusa svetlosti i mraka tokom trudnoće mogu da povećaju rizik od poremećaja deficita pažnje i hiperaktivnosti ili autizma kod dece. Žene, koje imaju problema sa nesanicom, svakako treba da izbegavaju paljenje svetla.

Sa godinama količina melatoina se smanjuje, što je jako uočljivo posle 35.godine a naročito nakon 45. godine. Tada se čeće javlja buđenje u toku noći i nesanica.

Kako povećati sintezu melatonina u organizmu ?

Unosom hrane koja obezbeđuje komponente neophodne za njegovu sintezu.

Hormon melatonin se proizvodi u organizmu pri raznovrsnoj ishrani koja obavezno treba da sadrži ugljene hidrate, proteine, kalcijum i vitamin B6.

Unos suplemenata melatonina se ne preporučuje u trudnoći. Zato se preporučuje unos namirnica koje pospešuju sintezu melatonina, boravak u prirodi, opuštajuća muzika, šetnja, joga, jednom rečju sve sto doprinosi relaksacijitela i harmonizaciji nivoa hormona. U oticaju su i alternativne tehnike, poput akupunkture i Bowen teraoije.

Više o melatoninu pročitajte ovde: Hormoni na klackalici – kakav je uticaj melatonina na zdravlje ?

 

comment No comments yet

You can be first to leave a comment

mode_editLeave a response

Your e-mail address will not be published. Also other data will not be shared with third person. Required fields marked as *

menu
menu

ristic1.com koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolisati i konfigurisati u vašem web pretraživaču. Više o kolačićima možete pročitati ovde. Nastavkom pregleda web stranice ristic1.com slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice ristic1.com kliknite na X desno.